Путна мрежа Пештерске висоравни и планине Голија

  1. Уводно излагање
  2. Путна мрежа Пештерске висоравни и планине Голије
  3. Специфичности одржавања путева ад „Нови Пазар – пут“ са посебним освртом на зимско одржавање
  4. Утицај микро локалитета на индекс мраза зрака и његове очекиване вредности на територији путне мреже коју одржава а.д. „Нови Пазар пут“
  5. Значај будућег аутопута Београд – јужни Јадран за квалитетно саобраћајно отварање и развој Пештерске висоравни и планине Голија
  6. Планирана путна мрежа у Просторном плану подручја посебне намене парка природе Голија
  7. Анализа стања безбедности саобраћаја на подручју полицијске управе Нови Пазар са посебним освртом на критичне деонице путева
  8. Стање и потреба развоја пољопривреде и туризма на простору Пештерске висоравни и планине Голије
  9. Финансирање кроз директно издвајање за путеве из малопродајне цене нафтних деривата – услов свих услова одрживог развоја државних путева Србије
  10. Узроци и последице неадекватног финансирања путева са освртом на ранија наша искуства
  11. Планирана остала инфраструктура у подручју посебне намене парка природе Голија

 

 

ПУТНА МРЕЖА ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ И ПЛАНИНЕ ГОЛИЈЕ

Изет Љајићдипл.грађ.инж.
Мирсада Углић,дипл.грађ.инж.
Фатима Рамовић, грађ.техн.

Резиме: У овом раду су изложени циљеви просторног развоја подручја посебне намене парка природе Голија са аспекта развоја инфраструктурних система из области водопривреде и хидроенергетике. Посебна тема овог рада је приказ тренутног стања на пројектовању система за водоснабдевање, система за прикупљање, одвођење и третман отпадних вода и система електроенергетске мреже за подручје посебне намене парка природе Голија. Интегрисано о координирано пројектовање инфраструктурних система подручја које се заснива на интегралној валоризацији свих релевантних фактора у доменима заштите, коришћења, организовања и уређења простора омогућиће да планина Голија постане атрактивна туристичка дестинација и средина у којој су остварене економска, социјална и еколошка равнотежа на принципима одрживог развоја. Локалне самоуправе на чијим се територијама налази подручје посебне намене парка природе Голија су се удружиле у намери да се кроз развој основне инфраструктуре обезбеди основа за економски и социјални развој Голије. Општине Ивањица, Рашка, Сјеница, Нови Пазар и Краљево уз асистенцију УНДП-ПРО програма учествују у изради пројектно техничке документације за  системе за водоснабдевање, системе за прикупљање, одвођење и третман отпадних вода и систем електроенергетске мреже. Ове активности су финансиране од стране Европске уније преко Европске комисије и од стране владе Швајцарске преко швајцарског фонда за развој уз пуну подршку владе републике Србије.

Summary: The article “Planning of Other Infrastructure in the Area of Special Nature Reserve – Golija Park” gives the objectives for the development of infrastructure systems in the protected area namely water and waste water systems as well as power supply systems. It concentrates on giving an overview of the current status on activities related to work on designs for water and waste water systems as well as power supply systems for the area of Golija Park. The goal of the integrated approach to the design of all infrastructure systems is to secure that all relevant factors for sustainable usage of natural resources are addressed. That will allow for Golija mountain to become an attractive tourism destination in the sustainable social and economic environment. The Municipalities gravitating to the area of Park Golija have come together in determination to secure the sustainable development of the area through the development of infrastructure systems. Municipalities of Ivanjica, Raska, Sjenica, Novi Pazar and Kraljevo, assisted by UNDP-PRO Programme are part of the project that will result in producing the technical designs for water and waste water systems as well as power supply systems. These activities are financed by the European Union through the Delegation of the European Commission and the Government of Switzerland through the Swiss Agency for Development and Cooperation. UNDP implements the programme, in cooperation with the Government of Serbia.

СПЕЦИФИЧНОСТИ ОДРЖАВАЊА ПУТЕВА АД „НОВИ ПАЗАР – ПУТ“ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЗИМСКО ОДРЖАВАЊЕ

Шкријељ Ибрахим, дипл.инг.грађ.
Љајић Нермин, грађ.техничар

Резиме: Реферат обрађује проблематику одржавања државних путева I и II реда ( летње и зимско) са специфичностима које се дешавају при обављању ових делатности на подручју где АД „Нови Пазар-пут“ обавља ову значајну функцију са циљевима који су дефинисани уговорним и законским обавезама У реферату се посебним освртом приказује зимско одржавање државних путева I и II реда за брдско планинске терене чија се надморска висина креће до 1870м, превој на Копаонику (Јарам) као и изузетно ретке специфичности одржавања путева Пештерске висоравни проузроковане положајем у односу на околне планине. Ове две карактеристике условиле су сложену и тешку организацију рада Зимске службе и њену реализацију, да би путеви били проходни.Вршено је праћење и упоређивање евидентираних параметара Зимске службе (мин. и макс. температуре), висине снежног покривача, потрошња посипних материјала и ангажованост средстава рада од давне 1984.године до данас. Урађена је анализа ових параметара за два периода Зимске службе 1988/89 и 2008/09.годину. Анализа показује како је и колика ангажованост средстава рада, радне снаге и утрошак посипних материјала, у зависности од временских прилика.

УТИЦАЈ МИКРО ЛОКАЛИТЕТА НА ИНДЕКС МРАЗА ЗРАКА И ЊЕГОВЕ ОЧЕКИВАНЕ ВРИЈЕДНОСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПУТНЕ МРЕЖЕ КОЈУ ОДРЖАВА  А.Д. „НОВИ ПАЗАР ПУТ“

Проф. др. Бранко Мазић, дипл.инг.грађ.
Изет Љајић, дипл.инг.грађ.
Александра Мандић, дипл.инг.грађ.

Резиме: У овом раду изложено је истраживање величине појаве индекса мраза зрака на територији БиХ. Срачунате су теоретске вјероватноће појаве  индекса мраза зрака на 26 обрађиваних метеоролошких станица, са циљем да се дефинишу њихови повратни периоди јављања (вјероватноћа појаве просјечно једанпут у разматраном периоду). За ову анализу кориштено је пет најчешћих у пракси теоретских функција расподјеле: GAUS, GALTON, LOG. PEARSON, PEARSON i GUMBEL. За теоретску функцију расподјеле код свих метеоролошких станица усвојена је функција лог. Пеарсон, јер она најбоље апроксимира срачунатим вриједностима индекса мраза зрака. За истраживање утицаја микролокалитета на величину индекса мраза зрака узете су независно промјенљиве величине за које се претпоставља да утичу, и које се могу нумерички изразити. Примјењен је математички модел мултиваријантне регресионе анализе и добијена је једначина здруженог утицаја. Откривеном законитошћу пројектанти коловозних конструкција могу да на било ком микролокалитету (у окружењу БиХ), куда путни правац пролази, срачунају индекс мраза зрака и провјере коловозну конструкцију на штетно дејство мраза.

Кључне речи: негативна температура зрака, индекс мраза зрака, микро локалитет.

 

ЗНАЧАЈ БУДУЋЕГ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН ЗА КВАЛИТЕТНО САОБРАЋАЈНО ОТВАРАЊЕ И РАЗВОЈ ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ И ПЛАНИНЕ ГОЛИЈА

проф. др. Љубиша Кузовић, дипл.инж.саоб.
Мирсада Углић, дипл.грађ.инж.
Вукашин Радичевић, дипл.грађ.инж.
Изет Љајић, дипл.грађ.инж.
Мр.Новица Стевановић, дипл.грађ.инж.
Др. Драженко Главић, дипл.инж.саоб.

Резиме : Сврха рада је сагледавање утицаја изградње аутопута Београд – Јужни Јадран на   укључивање Пештери и Голије у друштво развијених на нивоу Републике Србије. И поред важног гео-стратешког и гео-политичког положаја Пештер и Голија се налазе на периферији свих важнијих привредних дешавања и планова. Економска неразвијеност ових крајева највећим делом је последица, како лоших саобраћајних веза овог подручја са преосталим делом земље, тако и лошег стања постојећих саобраћајница. Изградњом аутопута Београд – Јужни Јадран овај крај би саобраћајно био квалитетније повезан са центром државе – Београдом и даље са Европом идући ка северу, односно са Јадраном и Средоземљем идући ка југу.  Квалитетним интегрисањем у државну саобраћајну мрежу створили би се услови да постојеће друштвене, природне, културне и друге предиспозиције овог подручја дођу до изражаја и покажу се широј друштвеној заједници на обострану корист.

ПЛАНИРАНА ПУТНА МРЕЖА У ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПАРКА ПРИРОДЕ ГОЛИЈА

Снежана ДИМИТРИЈЕВИЋ, дипл. инж. саобр.,
Милорад МИЛАНОВИЋ, дипл. инж. саобр.

Резиме: У раду су изложени циљеви просторног развоја подручја парка природе Голија као и критеријуми и параметри просторно-функционалне организације из којих су проистекла планска решења намене површина и путне мреже у ППППНПП Голија. Убрзо након усвајања Плана уследио је и први корак у разради планских решења кроз израду Генералног пројекта “Туристичког пута Голија”. Процес пројектовања “туристичког пута Голија” представља прву у низу активности који од планине Голије треба да у релативно блиској будућности (за 10 – 12 година) направи узорну планинску дестинацију која ће интегрисати заштићена природна и културна богатства у модерни систем доживљаја и искустава.

Summary: The document present area of spatial development objectives of the Nature Park Golija as well as the criteria and parameters of spatial-functional organizations which are planning solutions arising purpose area and road network in the Golija spatial plan.  Soon after the adoption of the Plan followed the first step in developing planning solutions through the development of the General Project “Golija tourism way”. The process of design “Golija tourism way” represents the first in a series of activities from mountain Golija to the relatively near future (10 – 12 years) make the model school mountain destination that will integrate protected natural and cultural wealth in the modern system of adventure and experiences.

АНАЛИЗА СТАЊА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПОДРУЧЈУ ПОЛИЦИЈСКЕ УПРАВЕ НОВИ ПАЗАР СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КРИТИЧНЕ ДЕОНИЦЕ ПУТЕВА

Бранимир Милетић
Енес Ђаковац

Резиме: У раду су презентовани основни статистички подаци из области безбедности саобраћаја у Републици Србији од 1980. године до данас, са посебим освртом на стање безбедности саобраћаја у периоду 2001. –  2008. година. Из наведених статистичких података произилази да је у последњих 26 година у преко 1.158.915 саобраћајних незгода које су се догодиле на путевима у Републици Србији, без података за АП КиМ, укупно настрадало 559.079 лица, од чега је 37.260 погинулих. У раду је извршена анализа стања безбедности саобраћаја на подручју Полицијске управе Нови Пазар са посебним освртом на критичне деонице путева, као и просторна и временска дистрибуција саобраћајних незгода, категорије настрадалих лица, врсте незгода и др.

Кључне речи: безбедност саобраћаја, саобраћајне незгоде, магистрални пут

СТАЊЕ И ПОТРЕБА РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ И ТУРИЗМА НА ПРОСТОРУ ПЕШТЕРСКЕ ВИСОРАВНИ И ПЛАНИНЕ ГОЛИЈЕ

Проф. др Цвијан Мекић
Проф. др Евица Мратинић
Проф. др Мића Младеновић
Проф. др Менковић Небојша
Дипл. инж. Едиб Наловић

Резиме: Реферат има за циљ да укаже на стање пољопривредне производње на простору пештерске висоравни и планине Голије могућности унапређења исте изградњом и осавремењавањем путне меже. Уколико би се изградили нови путеви, осавременили постојећи то би имало ефеката на развој пољопривредне производње у следећим ставкама:Сточарска производња би се повећала у наредних 10 година за 100% у односу на тренутно стање. Број пчелара се може дуплирати а селидбом пчела принос вишеструко увећати, посебно са сјеничким сојем који је један од најбољих у Србији. Уколико би се на подручју Пештера препоручене врсте воћака посадиле на површини од само 1% постојећих ораница, годишње би се могао постићи финансијски резултат од око 7 милиона Еура. Гајењем и сакупљањем бар 35 врста лековитих биљака ангажоваће се различите популације становништва и обезбедити сигурна егзстенција њихових породица. Велики је садржај могућих туристичких дестинација на пештерској висоравни од здраве хране и чистог ваздуха до бављења свим спортским активностима, зимским спортом, ловним и риболовним спортом, воденим спортовима, обиласцима културно историјских споменика пештерска висораван би за кратко време доживела просперитет и свеукупни привредни развој па и туризма.

ФИНАНСИРАЊЕ КРОЗ ДИРЕКТНО ИЗДВАЈАЊЕ ЗА ПУТЕВЕ ИЗ МАЛОПРОДАЈНЕ ЦЕНЕ НАФТНИХ ДЕРИВАТА УСЛОВ СВИХ УСЛОВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ДРЖАВНИХ ПУТЕВА СРБИЈЕ

Миленко Гвозденчевић,дипл.инж.грађ.

Резиме: Враћањем у основну, системски планирану функцију, накнаде за путеве у малопроданој цени нафтних деривата, обезбеђује сигуран и стабилан извор прихода за све позиције планирања, пројектовања,  градње и одржавања мреже државних путева у Србији. Овим би се добио и био би испуњен неопходан приступ обезбеђења редовних и стабилних прихода који представљају: „Услов свих услова“ одрживог развоја државних путева.

Кључне речи: Накнада за путеве у цени нафтних деривата – накнада.

 

УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ НЕАДЕКВАТНОГ ФИНАНСИРАЊА ПУТЕВА СА ОСВРТОМ НА РАНИЈА НАША ИСКУСТВА

Вићентије Капларевић, дипл.инж.грађ.

Резиме: Према Закону о јавним путевима, путеви као добра у општој употреби државна су својина. Путна мрежа чини једну од највећих капиталних вредности Србије, а друмски саобраћај најважнију саобраћајну грану у Србији.  На територији Републике Србије има 17.000 км магистралних и регионалних путева. Систем европских путева (Е-путеви) укључује 2.150 км главне путне мреже у Србији. Кроз Србију пролази европски Коридор Х у дужини од 792 км, својим основним правцем: Хрватска граница – Београд – Ниш – Македонска граница, и са два крака:

l    крак Б: деоница Мађарска граница – Нови Сад – Београд
l    крак Ц: деоница Ниш – Димитровград – Бугарска граница.

Коридор Х је најзначајнији путни правац на територији Србије, носилац је комплетног транспортног система Србије, и представља део Трансевропске путне мреже и важан међунарордни транспортни коридор. Повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Републику Србију, Бугарску, Македонију и Грчку.  Мрежом магистралних и регионалних (државних) путева управља ЈП “Путеви Србије”.

ПЛАНИРАНА ОСТАЛА ИНФРАСТРУКТУРА У ПОДРУЧЈУ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ПАРКА ПРИРОДЕ ГОЛИЈА

Јасмина Илић, дипл. инж. грађ
Милан Колашинац, дипл. инж. грађ.

Резиме: У овом раду су изложени циљеви просторног развоја подручја посебне намене парка природе Голија са аспекта развоја инфраструктурних система из области водопривреде и хидроенергетике. Посебна тема овог рада је приказ тренутног стања на пројектовању система за водоснабдевање, система за прикупљање, одвођење и третман отпадних вода и система електроенергетске мреже за подручје посебне намене парка природе Голија. Интегрисано о координирано пројектовање инфраструктурних система подручја које се заснива на интегралној валоризацији свих релевантних фактора у доменима заштите, коришћења, организовања и уређења простора омогућиће да планина Голија постане атрактивна туристичка дестинација и средина у којој су остварене економска, социјална и еколошка равнотежа на принципима одрживог развоја. Локалне самоуправе на чијим се територијама налази подручје посебне намене парка природе Голија су се удружиле у намери да се кроз развој основне инфраструктуре обезбеди основа за економски и социјални развој Голије. Општине Ивањица, Рашка, Сјеница, Нови Пазар и Краљево уз асистенцију УНДП-ПРО програма учествују у изради пројектно техничке документације за  системе за водоснабдевање, системе за прикупљање, одвођење и третман отпадних вода и систем електроенергетске мреже. Ове активности су финансиране од стране Европске уније преко Европске комисије и од стране владе Швајцарске преко швајцарског фонда за развој уз пуну подршку владе републике Србије.

Summary: The article “Planning of Other Infrastructure in the Area of Special Nature Reserve – Golija Park” gives the objectives for the development of infrastructure systems in the protected area namely water and waste water systems as well as power supply systems. It concentrates on giving an overview of the current status on activities related to work on designs for water and waste water systems as well as power supply systems for the area of Golija Park. The goal of the integrated approach to the design of all infrastructure systems is to secure that all relevant factors for sustainable usage of natural resources are addressed. That will allow for Golija mountain to become an attractive tourism destination in the sustainable social and economic environment. The Municipalities gravitating to the area of Park Golija have come together in determination to secure the sustainable development of the area through the development of infrastructure systems. Municipalities of Ivanjica, Raska, Sjenica, Novi Pazar and Kraljevo, assisted by UNDP-PRO Programme are part of the project that will result in producing the technical designs for water and waste water systems as well as power supply systems. These activities are financed by the European Union through the Delegation of the European Commission and the Government of Switzerland through the Swiss Agency for Development and Cooperation. UNDP implements the programme, in cooperation with the Government of Serbia.