III  ОКРУГЛИ СТО

  1. Предговор
  2. Генерални извештај о активностима на студијско-пројектној документацији након другог округлог стола и дефинисање отворених питања у избору коридора аутопута Београд – Јужни Јадран
  3. Достигнути и очекивани саобраћајни токови на постојећој путној мрежи у коридору будућег аутопута БеограђЈужни Јадран и прогнозирани токови на будућем аутопуту од Београда (Остружнице) до Пожеге
  4. Идејни пројекат аутопута Београд – Јужни Јадран на потезу  Лајковац  –  Пожега  деонице : Лајковац – Љиг и Бољковци – Таково
  5. Приказ резултата геотехничких истраживања за Идејни пројекат аутопута Е-763 Београд – Јужни Јадран сектор 1, деоница В: Лајковац – Љиг (24 км) км: 52+250 – км: 76+273
  6. Идејни пројекат аутопута Е-763 Београд – Јужни Јадран деоница Таково- Пожега од км 98+887.99 до км 146+662.44
  7. Генерални пројекат аутопута Београд – Јужни Јадран на делу Пожега – Бољаре ( граница са Црном Гором )
  8. Приказ варијантних коридора утврђених пројектом из 1981 и Просторним планом републике Србије
  9. Општи приступ у дефинисању основних показатеља и критеријума за поређење варијантних коридора аутопута на делу Пожега-Бољари
  10. Прелиминарна анализа показатеља из домена туризма на утицајном подручју алтернативних коридора
  11. Оптимизирање положаја коридора аутопута Београд – Јужни Јадран и Јадранско – Јонског аутопута на подручју Општине Подгорица
  12. Предлог новог коридора аутопута : тунел “Созина – Подгорица“ (спој са Јадранско – Јонским аутопутем)
  13. Оправданост укључивања правца БеограђБар у мрежу Паневропских мултимодалних транспортних коридора у оквиру правца Темишвар-Вршац-БеограђПодгорица-Бар-Бари, или у склопу коридора X као продужетак крак Xб
  14. Генерални пројекат аутопута Е-70 на Бубањ Поток  (Е-75)– Панчево – Вршац – Граница са Румунијом (Ватин)
  15. Планови Румуније на правцу Темишвар-граница са Србијом (Ватин)
  16. Потреба повезивања – усаглашавања  коридора будућег аутопута са саобраћајном инфраструктуром Вршца
  17. Могућности употребе електрофилтерског пепела у изградњи саобраћајница
  18. Зашто пепео још није употребљен у путној привреди и како га употребити
  19. Потенцијална налазишта камених материјала за изградњу коловозне конструкције и објеката на коридору аутопута Београд – Јужни Јадран, деоница Београд – Пожега
  20. Пример могућности примене електрофилтерског пепела при градњи аутопута Е-763 од Београда до Љига, који се није остварио
  21. Примена геосинтетичких материјала при дренирању терена и путева
  22. Примена локалних материјала из налазишта непосредно из зоне трасе аутопута, Е-763 Београд – Јужни Јадран, на делу Београд – Пожега

 

ПРЕДГОВОР

Проф. Др Љубиша Кузовић, дипл.инг.

Резиме: У раду су дефинисани циљеви одржавања трећег округлог стола, теме за које су урађени реферати, као и очекивања од одржавања трећег округлог стола.

 

ГЕНЕРАЛНИ ИЗВЕШТАЈ О АКТИВНОСТИМА НА СТУДИЈСКО-ПРОЈЕКТНОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ НАКОН ДРУГОГ ОКРУГЛОГ СТОЛА И ДЕФИНИСАЊЕ ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА У ИЗБОРУ КОРИДОРА АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН

Проф.др Љубиша Кузовић, дипл.инж.
Вукашин Радичевић, дипл.грађ.инж.
Биљана Вуксановић, дипл.грађ.инж.
Раденко Остојић, дипл.грађ.инж.

Резиме: У овом раду су изложене најзначајније активности на изради студијско – пројектне документације будућег аутопута Београд – Јужни Јадран, које су се одвијале након одржаног другог округлог стола, а у стручном погледу и нека отворена питања.

 

ДОСТИГНУТИ И ОЧЕКИВАНИ САОБРАЋАЈНИ ТОКОВИ НА ПОСТОЈЕЋОЈ ПУТНОЈ МРЕЖИ У КОРИДОРУ БУДУЋЕГ АУТОПУТА БЕОГРАД ЈУЖНИ ЈАДРАН И ПРОГНОЗИРАНИ ТОКОВИ НА БУДУЋЕМ АУТОПУТУ ОД БЕОГРАДА (ОСТРУЖНИЦЕ) ДО ПОЖЕГЕ

проф.Др Љубиша Кузовић, дипл.инж.саобр.
Мр Боривоје Алексић, дипл.инж.саобр.
Др Драженко Главић, дипл.инж.саобр.
Илија Албрехт, дипл.инж.саобр.
Раденко Остојић, дипл.инж.грађ.

Резиме: У тачки 1 изложени су подаци о величини и структури саобраћајних токова достигнутих у 2005.г. као и стопе раста од 2000. до 2005.г. на постојећим путевима у коридору будућег аутопута  Београд – Јужни Јадран. Величине достигнутих саобраћајних токова дате су по дужим путним потезима, а приказане су табеларно и у форми саобраћајне слике. У тачки 2 изложени су прогнозирани саобраћајни токови на постојећој мрежи у коридору планираног аутопута Београд – Јужни Јадран. У тачки 3 изложене су прогнозиране величине саобраћајних токова на аутопуту од Београда (Остружница) до Пожеге.

 

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН НА ПОТЕЗУ  ЛАЈКОВАЦ  –  ПОЖЕГА  Деонице : Лајковац – Љиг и Бољковци – Таково

.

Мирослав Бирђанин, дипл.грађ.инж.

Резиме: У раду је приказан Идејни пројекат аутопута БеограђЈужни Јадран, за део од Лајковца до Љига и од Бољковца до Такова, пројектован у Институту за путеве из Београда.

 

ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ГЕОТЕХНИЧКИХ ИСТРАЖИВАЊА ЗА ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА Е-763 БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН СЕКТОР 1, ДЕОНИЦА В: ЛАЈКОВАЦ – ЉИГ (24 км) км: 52+250 – км: 76+273

Бранко Јелисавац, дипл.инж.геол.
Мр Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
Светозар Миленковић, дипл.инж.геол.
Срђан Живковић, дипл.инж.геол.

Резиме: Деоница аутопута Е-763 Београд – Јужни Јадран, од Лајковца до  Љига, дужине 24 км, је претежно лоцирана дуж алувијалних наноса реке Колубаре и реке Љиг а мањим делом падинама и побрђем у залеђу насеља Љиг. На основу изведених детаљних теренских и лабораторијских истраживања и кабинетских анализа, дуж коридора су формирани карактеристични геотехнички модели терена и дефинисани услови и ограничења интеракције одређеног модела и будућег аутопута сложене структуре: насипи, усеци, мостови, путни прелази, петља „Љиг“, тунел „Бранчићи“, регулација водотока, позајмишта материјала и др.

 

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА Е-763 БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН ДЕОНИЦА ТАКОВО- ПОЖЕГА од км 98+887.99 до км 146+662.44

Драгољуб Јарић, дипл. грађ. инж
Гордана Савић, дипл.грађ. инж.
Радица Гороња, дипл. грађ. инж.
Невенка Ђокић, дипл. грађ. инж.
Жељка Башановић, грађ. инж.

Резиме: У раду је приказан Идејни пројекат аутопута Е-763, Београд – Јужни Јадран, део од Такова до Пожеге, пројектован у Саобраћајном институту ЦИП из Београда.

 

ГЕНЕРАЛНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН НА ДЕЛУ ПОЖЕГА – БОЉАРЕ ( ГРАНИЦА СА ЦРНОМ ГОРОМ )

Мр.Новица Стевановић, дипл.грађ.инж
Драган Јарић, дипл.грађ.инж
Драгослав Драгићевић, дипл.грађ.инж

Резиме: У раду су приказана варијантна решења на  нивоу Генералног пројекта аутопута Београд – Јужни Јадран,  деоница Пожега – Бољаре  (граница са Ц. Гором ).  Детаљно су описане 4 ( четири ) варијанте  и то: варијанта Запад, варијанта Централ, варијанта Исток-1 и варијанта Исток-2. На основу квантитативне и квалитативне анализе циљева, критеријума и показатеља варијантних решења у конкретним условима ограничења, дефинисања њиховог ранга важности и релативног поређења, извршиће се избор оптималног коридора, што у суштини представља и крајњи циљ израде Генералног пројекта и полазну основу за израду следећих фаза планске и техничке документације.

 

ПРИКАЗ ВАРИЈАНТНИХ КОРИДОРА УТВРЂЕНИХ ПРОЈЕКТОМ ИЗ 1981 И ПРОСТОРНИМ ПЛАНОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Вукашин Радичевић, дипл.грађ.инж.
Проф.Др Љубиша Кузовић, дипл.инж.
Др Драженко Главић, дипл.инж.

Резиме: У овом реферату приказан је методолошки приступ и начин израде Генералног пројекта аутопута Београд – Јужни Јадран на потезу од Пожеге до Бољара (граница Р. Црне Горе) са циљем да се презентују сви релевантни грађевинско – технички показатељи а који су утицали на то да се у Просторном плану Р. Србије равноправно утврде Ужички и Ивањички коридор за даља истраживања.

 

ОПШТИ ПРИСТУП У ДЕФИНИСАЊУ ОСНОВНИХ ПОКАЗАТЕЉА И КРИТЕРИЈУМА ЗА ПОРЕЂЕЊЕ ВАРИЈАНТНИХ КОРИДОРА АУТОПУТА НА ДЕЛУ ПОЖЕГА-БОЉАРИ

проф. др Љубиша Кузовић, дипл.инж.
др Драженко Главић, дипл.инж.
Дарко Пешић, дипл.инж, дипл.инж.
доц. др Вук Богдановић, дипл.инж.
мр Бора Алексић, дипл.инж.

Резиме: У раду су изложени релевантни показатељи и критеријуми за поређење варијанти коридора аутопута БеограђЈужни Јадран на делу Пожега-Бољаре. У оквиру релевантних показатеља дефинисани су основни чиниоци-компоненте.

ПРЕЛИМИНАРНА АНАЛИЗА ПОКАЗАТЕЉА ИЗ ДОМЕНА ТУРИЗМА НА УТИЦАЈНОМ ПОДРУЧЈУ АЛТЕРНАТИВНИХ КОРИДОРА

Др Стеван Николић

Резиме: Рад се бави упоредном анализом туристичких потенцијала и оствареним развојем туризма на коридору планираног аутопута Београд–Јужни Јадран, и то, углавном, на његовим алтернативним деоницама између Пожеге и Бољара.    Прво је обрађен саобраћајно-прометни и туристички значај овог међународног попречног коридора. Затим је изведена упоредна анализа туристичких потенцијала, материјалне основе и туристичког промета на Златиборској алтернативној деоници, па процењен могући допринос изградње аутопута унапређењу туризма и констатовано да се туризам на овом делу коридора може стабилно развијати и  уз модернизацију постојећег магистралног пута. Такође је констатовано да би већи допринос аутопута туризму био ако би се део трасе преко Пештера преусмерио на постојећи путни правац преко Пријепоља. Голијска алтернативна деоница је богатија и разноврснија високоатрактивним туристичким потенцијалима, али је подручје без путева, па је туризам развијен само на сектору Ивањице. Због недостатка савремених путева, читаво утицајно подручје овог коридора је привредно заостало, а вредни туристички потенцијали остали су неискоришћени. Процењује се да је изградња аутопута услов привредног и туристичког развоја овог подручја. Такође је процењено да би се на утицајном подручју овог коридора могао достићи већи обим развоја туризма него на златиборском. Стога аутор, са туристичког становишта, даје предност изградњи аутопута преко Голије.

 

ОПТИМИЗИРАЊЕ ПОЛОЖАЈА КОРИДОРА АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН И ЈАДРАНСКО – ЈОНСКОГ АУТОПУТА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ПОДГОРИЦА

Вукашин Радичевић, дипл.грађ.инж.
Љубица Лазаревић, дипл.грађ.инж.
Проф.Др. Љубиша Кузовић, дипл.инж.
Ратимир Мугоша, дипл.арх.

Резиме: У реферату је изложена идеја о обједињавању траса будућих аутопутева Београd Јужни Јадран и Јадранско-Јонског аутопута на подручју општине Подгорица. Ова идеја је обрађена на нивоу Генералног предпројекта и укључена је у нацрт Просторног плана Црне Горе.

 

ПРЕДЛОГ НОВОГ КОРИДОРА АУТОПУТА : ТУНЕЛ “СОЗИНА – ПОДГОРИЦА“
(спој са Јадранско – јонским аутопутем)

Др Василије Радуловић,дипл.инж.геол.

Резиме: саопштењу се наводи да актуелни коридор аутопута Бар – тунел “Созина“ иде даље до Танког рта ка Скадарском језеру, даље преко тог Језера мостовима и тунелом корз масив Врањине до спајања са Јадранско – јонским аутопутем западно од Подгорице. По том коридору су истакнуте отежавајуће околности пројектовање, грађења, одржавања и санације (у случају деформације проузроковане земљотресима); пролаз кроз национални парк Скадарског језера и утицај на екосистем тог језера. Ово је варијанта аутопута “Скадарско језеро“. Из тих разлога предлаже се коридор аутопута са краћим мостовима, са сигурним фундирањем и пролазском аутопута ван националног парка Скадарског језера па самим тим и без утицаја на тај екосистем. По овој варијанти аутопут иде западније преко Ријеке Црнојевића. Ово је “варијанта“ Ријека Црнојевића.

 

ОПРАВДАНОСТ УКЉУЧИВАЊА ПРАВЦА БЕОГРАЂБАР У МРЕЖУ ПАНЕВРОПСКИХ МУЛТИМОДАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ КОРИДОРА У ОКВИРУ ПРАВЦА ТЕМИШВАР-ВРШАЦ-БЕОГРАЂПОДГОРИЦА-БАР-БАРИ, ИЛИ У СКЛОПУ КОРИДОРА X КАО ПРОДУЖЕТАК КРАК Xб

проф др. Љубиша Кузовић, дипл.инж
Дејан  Дробњаковић, дипл.инж
др Драженко Главић, дипл.инж

Резиме: У чланку су изложене активности које је предузимала Влада СРЈ од 1997.г. до 2000.г. и Друштво за путеве са ЈИНА од 2004.г. до 2005.г., као и Друштво за путеве са ЈИНА и општином Вршац у 2006.г.  за укључивање правца Темишвар-БеограђПодгорица-Бар-Бари у Паневропске мултимодалне транспортне коридоре.

 

ГЕНЕРАЛНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА Е-70 НА БУБАЊ ПОТОК  (Е-75)– ПАНЧЕВО – ВРШАЦ – ГРАНИЦА СА РУМУНИЈОМ (ВАТИН)

Горан Шеница, дипл.грађ.инж.

Резиме: У раду су изложене информације о изради Генералног пројекта аутопута Е-70 на правцу БеограђПанчево-Вршац-граница са Румунијом. Описан је положај третираног аутопута у оквиру путне мреже: Европе, Србије,Просторног плана Србије, Генералног плана Београда, Просторног плана посебне намене специјалних резервата природе Делибатске пешчаре, подручја општина Панчева и Вршца. Изложене су основне концепцијске поставке будућег аутопута по карактеристичним деоницама.

 

ПОТРЕБА ПОВЕЗИВАЊА – УСАГЛАШАВАЊА  КОРИДОРА БУДУЋЕГ АУТОПУТА СА САОБРАЋАЈНОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ ВРШЦА

Токин Стеван, дипл. инж. саобр.

Резиме: У раду се разматрају досадашње активности на изради планске и пројектне документације на путном правцу Е 70 у Општини Вршац, између Београда Темишвара. Анализиран је одраз тих активности на просторно и урбанистичко планирање Општине Вршац.  Наглашене су предности у односу на суседне општине са циљем да се коридор аутопута утврди кроз Општину Вршац у складу са Просторним планом Републике Србије. Уместо закључка, изнете су идеје о могућим  правцима развоја саобраћајне инфраструктуре, ради укључивања у мрежу европских транспортних коридора.

 

МОГУЋНОСТИ УПОТРЕБЕ ЕЛЕКТРОФИЛТЕРСКОГ ПЕПЕЛА У ИЗГРАДЊИ САОБРАЋАЈНИЦА

Др Слободан Цмиљанић, дипл. инж. геол.
Мр Владета Вујанић, дипл. инж. геол.

Резиме: Електрофилтерски пепео је значајан загађивач, и применом у изградњи саобраћајница значајно се смањује утицај на ремећење животне средине. У односу на искуства развијених земаља где се пепео масовно користи за изградњу саобраћајница, код нас се још увек не користи као путнограђевински материјал. Разлози за некоришћење пепела су бројни. Да би се наведено стање превазишло и да би електрофилтерски пепео нашао примену у изградњи саобраћајница, требало би на бази већ постојећих резултата испитивања, као и допунским лабораторијским испитивањима и испитивањима на опитним деоницама, предложити и усвојити стандарде за квалитет и подобност употребе. Такође би то све требало регулисати са одговарајућом законском регулативом.

 

ЗАШТО ПЕПЕО ЈОШ НИЈЕ УПОТРЕБЉЕН У ПУТНОЈ ПРИВРЕДИ И КАКО ГА УПОТРЕБИТИ

Мр. Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
Симо Тошовић, дипл.инж.геол.
Бранко Росић, дипл.инж.геол.

Резиме:У раду се приказују технички услови и могућност примене пепела

 

ПОТЕНЦИЈАЛНА НАЛАЗИШТА КАМЕНИХ МАТЕРИЈАЛА ЗА ИЗГРАДЊУ КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ И ОБЈЕКАТА НА КОРИДОРУ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН, ДЕОНИЦА БЕОГРАД – ПОЖЕГА

Др Слободан Цмиљанић, дипл. инж. геол.

Резиме: За изградњу коловозних конструкција и свих инжењерских објеката, у коридору будућег аутопута Београд – Јужни Јадран, деоница Београд – Пожега, постоје бројна налазишта камених материјала у којима се може обављати рационална експлоатација и производња дробљених и природних камених материјала. Поред приказа положаја налазишта појединих врста камених материјала приказана су, на бази постојеће документације, и њихова квалитативна својства.

 

ПРИМЕР МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ ЕЛЕКТРОФИЛТЕРСКОГ ПЕПЕЛА ПРИ ГРАДЊИ АУТОПУТА Е-763 ОД БЕОГРАДА ДО ЉИГА, КОЈИ СЕ НИЈЕ ОСТВАРИО

Др Петар Митровић, дип. инж. грађ.

Резиме: У раду се даје пример рентабилности примене електрофилтерског пепела као могућег материјала за израду насипа пута Е-763 на деоници од Лајковца до Љига. Приказују се ефекти финансиске примена електрофилтерског пепела у односу на класичне грађевинске материјале (песак, шљунак). Дају се тачне количине уграђеног материјала и финансиски показатељи при класичној градњи и пореде се са градњом насипа од пепела.Овај пример је универзалан и може послужити и на другим путевима.  У раду се пледира на што хитнијој изради прописа и стандарда код нас, како би се електрофилтерски пепео користио при градњи путева.

 

ПРИМЕНА ГЕОСИНТЕТИЧКИХ МАТЕРИЈАЛА ПРИ ДРЕНИРАЊУ ТЕРЕНА И ПУТЕВА

Др Петар Митровић, дип. инж. грађ.

Резиме: У раду се истиче корисност и рентабилност примене геосинтетичких материјала при изради дренажа на путевима у односу на класични начин израде дренажа. Класични начин проузрокује тежи рад, захтева више времена за извођење радова и проузрокује већу цену израде. Немена рада је да пледира на примени геосинтетичког материјала при изради дренажа.

 

ПРИМЕНА ЛОКАЛНИХ МАТЕРИЈАЛА ИЗ НАЛАЗИШТА НЕПОСРЕДНО ИЗ ЗОНЕ ТРАСЕ АУТОПУТА, Е-763 БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН, НА ДЕЛУ БЕОГРАД – ПОЖЕГА

Мр Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
Светлана Јотић, дипл.инж.геол.
Јелисавац Бранко, дипл.инж.геол.
Снежана Гојковић, дипл инж.геол.
Милован Јотић, дипл.инж.геол.
Бошко Убипарип, дипл.инж.геол.

Резиме: У раду се износе могућности обезбеђења потребних количина геолошко – грађевинских материјала, уопште, укључујући и локалне, који су потребни за изградњу поменуте аутопутне саобраћајнице, а у складу са пројектним решењима, на нивоу Идејног пројекта. Анализиране су све природне просторне могућности, уважавајући, при томе све резултате до којих се дошло при геолошко – геотехничким истраживањима за потребе грађевинског пројекта.