IV Округли сто

  1. Генерални  извештај  о активностима на студијско пројектној документацији и изналажењу начина финансирања за пројекат аутопута Београд – Јужни Јадран.
  2. Генерални пројекат аутопута Београд – Јужни Јадран на делу Пожега – Бољаре (граница са Црном Гором)
  3.  Приказ вредновања варијанти решења и избор оптималног коридора аутопута Е-763 Београд – Јужни Јадран сектор ИИИ: Пожега – граница са Црном Гором (Бољаре)
  4. Генерални пројекат аутопута Е-761 Појате-Прељина
  5. Прелиминарни показатељи од значаја за туризам аутопута Појате – Чачак – Ужице – Вишеград
  6. Активности на реализацији истраживачко-развојног пројекта о примени електрофилтерског пепела и шљаке у путоградњи
  7. Пример могућности примене електрофилтерског пепела у путоградњи
  8. Оправданост укључивања правца БеограђБар у мрежу Паневропских мултимодалних транспортних коридора
  9. Положај правца Београд – Јужни Јадран и оправданост његовог укључивања у мрежу Пан-Европских мултимодалних транспортних коридора

 

ГЕНЕРАЛНИ    ИЗВЕШТАЈ  О АКТИВНОСТИМА НА СТУДИЈСКО ПРОЈЕКТНОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ И ИЗНАЛАЖЕЊУ НАЧИНА ФИНАНСИРАЊА ЗА ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН

Вукашин Радичевић, дипл.грађ.инж.
Биљана Вуксановић, дипл.грађ.инж.
Раденко Остојић, дипл.грађ.инж.

Резиме: У овом реферату изложене су најзначајније активности на изради студијско – пројектне документације будућег аутопута Београд – Јужни Јадран које су се одвијале након трећег округлог стола. Први пут се на овом четвртом округлом столу презентирају се и активности на аутопутском правцу Појате – Прељина који трансвезално повезује аутопут Београд – Ниш са будућим аутопутом Београд – Јужни Јадран.

ДОСТИГНУТИ И ОЧЕКИВАНИ САОБРАЋАЈНИ ТОКОВИ НА ПОСТОЈЕЋОЈ ПУТНОЈ МРЕЖИ У КОРИДОРУ БУДУЋЕГ АУТОПУТА БЕОГРАД ЈУЖНИ ЈАДРАН И КОРИДОРУ БУДУЋЕГ АУТОПУТА ПОЈАТЕ-ПРЕЉИНА-УЖИЦЕ-ГРАНИЦА са БиХ (РС)

проф.Др Љубиша Кузовић, дипл.инж.саобр.
Мр Боривоје Алексић, дипл.инж.саобр.
Др Драженко Главић, дипл.инж.саобр.
Илија Албрехт, дипл.инж.саобр.
Раденко Остојић, дипл.инж.грађ.

Резиме: У тачки 1 изложени су подаци о величини и структури саобраћајних токова достигнутих у 2007.г. као и стопе раста од 2000. до 2006.г. на постојећим путевима у коридору будућег аутопута  Београд – Јужни Јадран и коридору будућег аутопута Појате-Прељина-Ужице-граница са БиХ (РС). Величине достигнутих саобраћајних токова дате су по дужим путним потезима, а приказане су табеларно и у форми саобраћајне слике. У тачки 2 изложени су прогнозирани саобраћајни токови на постојећој мрежи у коридору планираног аутопута Београд – Јужни Јадран и коридору будућег аутопута Појате-Прељина-Ужице-граница са БиХ (РС). У тачки 3 изложене су потребе за градњом додатних пропусних капацитета, кроз градњу аутопута или полуатопута,  на постојећој мрежи по деоницама.

ГЕНЕРАЛНИ ПРОЈЕКАТ АУТОПУТА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН НА ДЕЛУ ПОЖЕГА – БОЉАРЕ (ГРАНИЦА СА ЦРНОМ ГОРОМ)

Мр.Новица Стевановић, дипл.грађ.инж
Драгољуб Јарић, дипл.грађ.инж
Драгослав Драгићевић, дипл.грађ.инж

Резиме: У раду су приказана варијантна решења на  нивоу Генералног пројекта аутопута Београд – Јужни Јадран,  деоница Пожега – Бољаре  ( граница са Црном Гором ).  Детаљно су описане 4 ( четири ) варијанте  и то: варијанта Запад, варијанта Централ, варијанта Исток-1 и варијанта Исток-2. На основу квантитативне и квалитативне анализе циљева, критеријума и показатеља варијантних решења у конкретним условима ограничења, дефинисања њиховог ранга важности и релативног поређења, извршиће се избор оптималног коридора, што у суштини представља и крајњи циљ израде Генералног пројекта и полазну основу за израду следећих фаза планске и техничке документације.

Приказ Вредновања варијанти решења И избор оптималног коридора аутопута Е-763 београд – јужни јадран сектор ИИИ: пожега – граница са црном гором (бољаре)

др Мира Зарић, дипл.ек.,

Резиме: Вишекритеријумска анализа се примењује у процесу  доношења одлука укључујући и инвестиције у сектору саобраћаја.  У раду је приказан резултат за сваку опцију за сваки критеријум и потом, комбинација резултата помоћу система пондера да би се добило укупно рангирање за сваку варијанту.

Кључне речи: Варијанте, оцена, селекција.

ГЕНЕРАЛНИ ПРОЈЕКАТ  АУТОПУТА Е-761 ПОЈАТЕ – ПРЕЉИНА

Мирослав Бирђанин, дипл.грађ.инж.

Резиме: Планирани аутопутски правац у ширем коридору магистралног пута М-5 је од примарног значаја у магистралној мрежи наше земље, а у европској мрежи путева има секундарни значај и припада путевима класе “Б” са ознаком Е-761. На нивоу Србије ова деоница има вишеструко значајну улогу. Она повезује централне делове Републике правцем исток – запад, са два најзначајнија путна правца државе који припадају и европској мрежи путева : изграђена деоница коридора X Београд – Ниш и аутопут Е-763 Београд – Јужни Јадран за чију изградњу је закључен концесиони уговор. У наставку, од Пожеге овај путни правац прави везу са магистралном мрежом БиХ.

ПРЕЛИМИНАРНИ ПОКАЗАТЕЉИ ЗНАЧАЈА ЗА ТУРИЗАМ АУТОПУТА ПОЈАТЕ – ЧАЧАК – УЖИЦЕ – ВИШЕГРАД

др Стеван Николић  

Резиме: У раду су обрађени туристички потенцијали планираног Аутопута Појате-Чачак, као саставног дела Аутопута БеограђЈужни Јадран. Констатовано је да је коридор овог пута веома богат разноврсним и атрактивним туристичким потенцијалима. Примарни потенцијали ове зоне су бројни споменици културе од изузетног и великог значаја и бањски туристички центри. Сви су они анализирани појединачно у оквиру градских насеља, односно туристичких центара – Крушевца, Врњачке Бање, Краљева и Чачка. Посебно су анализиране бање – Врњачка, Матарушка и Горња Трепча и изложен значај аутопута за унапређивање туризма ових места. У наставку су приказане туристичке вредности Овчарско-Кабларске клисуре и могући допринос аутопута њеном туристичком развоју. Такође је дата прелиминарна процена потребе изградње и крака аутопута од Ужица до Вишеграда, као и предлог основних туристичких потенцијала у његовој утицајној зони. На крају је истакнут могући допринос аутопута бољој валоризацији и активирању тих туристичких потенцијала.

Кључне речи: аутопут, саобраћајни правци, Појате, Чачак, Ужице, Вишеград, споменици културе, бање, транзитни и рекреативни туризам

АКТИВНОСТИ НА РЕАЛИЗАЦИЈИ ИСТРАЖИВАЧКО-РАЗВОЈНОГ ПРОЈЕКТА О ПРИМЕНИ ЕЛЕКТРОФИЛТЕРСКОГ ПЕПЕЛА И ШЉАКЕ У ПУТОГРАДЊИ

др Слободан Цмиљанић
мр Владета Вујанић

Резиме: Институт за путеве а.д. ради истраживачко-развојни пројекат “Примена електрофилтерског пепела и шљаке у путоградњи Републике Србије”, који финансира ЈП “Путеви Србије”. У овом раду дају се резултати претходних истраживања везано за производњу, одлагање и карактеристике квалитета електрофилтерског пепела и шљаке као путно-грађевинског материјала. Посебно је анализирана могућност употребе електрофилтерског пепела и шљаке из термоелектране “Никола Тесла А и Б” за изградњу деоница аутопута Београд – Јужни Јадран.

Кључне речи: електрофилтерски пепео, шљака, путно-грађевински материјал.

ПРИМЕРИ МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ ЕЛЕКТРОФИЛТЕРСКОГ ПЕПЕЛА У ПУТОГРАДЊИ

Др Петар Митровић, дип. инж. грађ.

Резиме:У раду се обрађује могућност примене електрофилтерског пепела из термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу при грађењу и одржавању путева и градских саобраћајница. Описује се широка могућност примене. Истичу се ефекти корисности како за путеве, тако и за екологију у општем смислу.

Кључне речи: електрофилтерски пепео, путеви, пепелиште.

ОПРАВДАНОСТ УКЉУЧИВАЊА ПРАВЦА БЕОГРАЂБАР У МРЕЖУ ПАНЕВРОПСКИХ МУЛТИМОДАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ КОРИДОРА

проф др. Љубиша. Кузовић,дипл.инж
Дејан  Дробњаковић, дипл.инж
др Драженко Главић, дипл.инж
Дарко Пешић, дипл.инж

Резиме: У чланку су изложене активности које је предузимала Влада СРЈ од 1997.г. до 2000.г. и Друштво за путеве са ЈИНА од 2004.г. до 2005.г., као и Друштво за путеве са ЈИНА и општином Вршац у 2006.г. за укључивање правца Темишвар-БеограђПодгорица-Бар-Бари у Паневропске мултимодалне транспортне коридоре.

ПОЛОЖАЈ ПРАВЦА БЕОГРАД – ЈУЖНИ ЈАДРАН И ОПРАВДАНОСТ ЊЕГОВОГ УКЉУЧИВАЊА У МРЕЖУ ПАН-ЕВРОПСКИХ МУЛТИМОДАЛНИХ ТРАНСПОРТНИХ КОРИДОРА

Доц. др Вук Богдановић, дипл. инж. саобраћаја
Асс. Миља Лековић, дипл. инж. саобраћаја
Светлана Башић, дипл. инж. саобраћаја

Абстракт: У оквиру овог рада размотрене су могућности продужетка крака коридора Xб од Београда ка Јужном Јадрану, с циљем да се ова регија савременим транспортним коридором повеже са осталим Европским регијама и земљама. Развој коридора БеограђЈужни Јадран и укључење у мрежу Пан-Европских коридора допринео би у ширем смислу повезивању Средње Европе и Јужног Јадрана, а Србији уравнотежен регионални развој и повећање атрактивности и конкурентности Западне и Југозападне Србије. Продужење крака Xб омогућило би и Црној Гори повезивање са мрежом Пан-Европских коридора јер је она једина земља Југоисточне Европе која се налази ван дефинисане мреже ових коридора.